Širio, ne širio, srećom ne zavisi baš sve od genijalaca!

Lako je biti "srpski neprijatelj", ići moćnima niz dlaku, pljunuti nemoćnog i prokazanog, vikati "raspni ga, raspni", na odbačenog prvi baciti kamen... S druge strane, teško je i opasno biti glas protiv, ići uz dlaku,opirati se većini, to su oduvek mogli i mogu samo retki. Spisateljica Herta Miler među prvima je bacila kamen (ili se njen kamen glasno čuo kad je udario), zato je za svoje pronatovsko moralno-politički podobno pisanje dobila Nobela. Ona je svoju podobnost lepo naplatila, što da i ne bi? Srbe svi pljuju, a pljuvačina se i lepo plaća! Ni mnogi Srbi nisu odoleli izazovu da pljucnu na sebe, a zašto to ne bi uradila jedna dekintirana emigrankinja iz Rumunije? Ja Hertu razumem i ne zameram joj.Nju je teško i porediti sa tako nerazumnim kolegom kao što je Handke. Prosto, bankovni računi ovo dvoje pisaca se ne mogu ni uporediti!

Slazem se sa Robertom Lijem, interview with Handke je bio nedostojan ovoga rijetko hrabroga intrlrktualca kome Srbi trebaju da budu vjecno zahvalni. Ipak, zadovoljstvo je vidjet da se barem nesto pojavi o Handkeu na ovome sajtu.